Pandemija Covid19 – sumnja, strah i nada

Pandemija Covid19 nam je na samom početku bila nepoznanica: Kako se širi SARS-CoV2 virus? Zašto drugačije utiče na ljude? Koliko dugo će nam biti potrebno socijalno distanciranje? Kada će se pojaviti prva vakcina? Iako su se odgovori na neka od ovih pitanja brzo pojavili, tokom 2020. i 2021. godine glavu je promolio niz novih neizvesnosti.

Omikron – novi soj, novi problemi

Iako se činilo da je široko rasprostranjeno uvođenje vakcine u svetu obezbedilo odlazak od najgoreg pandemijskog preživljavanja, napredak je na mnogo načina bio kratkotrajan. Sada, nakon skoro dve godine straha, tuge i svakodnevnih pandemijskih previranja – otkazanih planova, odloženih venčanja, otkazanih kafa I izlazaka sa prijateljima – pojava omikronske varijante ponovo baca senku na ono za šta smo se nadali da će konačno biti život nakon pandemije.

Ponovo nam govore da sačekamo i vidimo: sačekajte istraživanje o tome koliko je omikron zarazan, koliko su ozbiljne infekcije sa ovom varijantom, koliko su vakcine efikasne protiv njega i da li treba da preračunavamo rizik. Ovo informativno mučenje otežava pravljenje planova, od povratka u normalni radni režim do planiranja prazničnih okupljanja i zimovanja sa porodicom.

 Pandemija Covid19 – stalna neizvesnost

Neizvesnost je sama po sebi stresna. Ljudski mozak se ne nosi dobro sa neizvesnošću i neminovna je anksioznost pred potencijalnom pretnjom. Umesto toga, mnogo više volimo rutinu i osećaj kontrole. Pandemija Covid19, koja je uništila svaki privid rutine i lične kontrole, izazvala je i pustoš u mentalnom zdravlju. Ako možete da osetite da najnoviji pritisak neizvesnosti nagriza vaše mentalno zdravlje i dobrobit, evo nekoliko konstruktivnih načina kako da se nosite sa nesigurnošću našeg sadašnjeg trenutka.

Napravite planove, ali ostanite fleksibilni

Od prvog dana ove krize, snalaženje i prilagođavanje promenama u hodu, je sastavni deo suočavanja sa pandemijom. Ova fleksibilnost je i dalje ključna, možda čak i više kada je vaše strpljenje pri kraju, a psihološka iscrpljenost visoka zbog skoro dve godine promenljivih okolnosti. Uprkos tome, ipak bi trebalo da pravite buduće planove. Istraživanja pokazuju da se nešto čemu se možete radovati poboljšava raspoloženje. Ipak, dok slušate najnovije preporuke za javno zdravlje – budite spremni da promenite kurs ako se smernice promene. Jer ako ne planirate, verovatnoća da ćete nešto lepo i organizovati je mala. Ne klonimo duhom!

Oslonite se na svoje okruženje i prijatelje u toku pandemije Covid19

Neko bi pomislio, šteta je praviti planove zbog kojih ste uzbuđeni, samo da biste ih morali otkazati ili odložiti. Međutim, ako postoji zaključak iz prošlogodišnjih zatvaranja, to je da je usamljenost pogubna za naše mentalno zdravlje. Iskoristite prednosti vakcinacije i pristupa vakcinama i potrudite se da se povežete sa svojim poznanicima I kolegama. Naša mini okruženja mogu biti sidro u još jednom vremenu odvezivanja. Čak je i planiranje online druženja, pozivanje ili slanje poruka prijatelju, ako se ne osećate bezbedno da se lično sretnete, moglo biti regenerativno za vas.

Pandemija Covid19 – izbegavajte razmišljanje o najgorem

Nekad se čini da razmišljanje o najgorim scenarijima može da pomogne u planiranju i rešavanju problema u budućnosti. Međutim, postoji opasnost da se previše oslanjamo na ovu vrstu razmišljanja i da se zaglavimo u neprestanoj petlji katastrofe. Kao rezultat toga, mogli bismo da završimo sa anksioznošću i umesto da radimo na rešenju, bićemo imobilisani strahom. Zato nije lose suprotstaviti se pesimističnim idejama i zameniti ih konstruktivnim rešenjima za taj trenutak.

Umesto da se pitate „Šta ako se dogodi najgore? “ pitajte se: „Koja je moja trenutna realnost?“ Ako ta stvarnost uključuje osećaj da se novogodišnja zabava kojoj ste se radovali možda neće dogoditi kako je planirano, možete priznati svoje frustracije što morate da promenite plan. A onda se fokusirajte na izvodljivo rešenje, s obzirom na okolnosti i ograničenja. Ovo može uključivati i organizovanje zakasnele proslave Nove godine na otvorenom po sunčanom danu, u prkos pandemiji Covid19.

Fokusirajte se na ono što zaista jeste u vašoj kontroli

Jedan od načina da se poveća tolerancija na neizvesnost i dvosmislenost jeste da se uloži napor da se odustane od kontrole svega. Politika javnog zdravlja koja bi smanjila broj slučajeva nije nešto što možete lično da promenite, ali i dalje imate vlast nad sopstvenim životom. Od načina na koji ispunjavate svoje slobodno vreme do toga kako reagujete na najnovije vesti.

Nije loše ubaciti u svoje slobodno vreme pletenje, slaganje slagalice ili igranje igrica koje mogu ponoviti ovaj osećaj kontrole u ​​malom obimu. Ili putem projekata koji možete uspešno da obavite od početka do kraja. Ako nas stvarnost pandemije Covid19 ponovo izbaci iz koloseka, naše reakcije će praktično biti jedina stvar koju možemo da kontrolišemo.

U redu je biti uznemiren, ali kada se vaša početna emocionalna reakcija smiri, pokušajte da učinite svesni napor da preduzmete akciju i donosite odluke strpljivo i fleksibilno. Kontrolišite svoje reakcije sa uspehom!

Pandemija Covid19 – pronađite tračak nade

Veći deo 2020. vakcine protiv Covid-19 ostale su tačka optimizma- Jednom kada svi budemo vakcinisani, život bi mogao da se vrati u „normalu“. Sada kada je stvarnost pokazala drugačije, možda će biti teško izvući iz sebe još mrvu nade. Ali čak i u trenucima očaja, moramo imati stremljenja i nadanja. Bilo da to otkrijete u svojoj veri, odnosima ili smislenoj potrazi koju želite da preduzmete nakon pandemije, potrebno vam je nešto što će vam pomoći da preživite sledeći dan. Pokazalo se da i nešto jednostavno, kao što je deljenje onoga na čemu ste zahvalni, pojačava osećaj sreće.

Izvucimo korist za sebe i svoje bližnje iz ove nesrećne situacije

Pandemija Covid19, 20, 21 će proći, kasnije nego što smo mislili, ali će proći. Ono što možemo da učinimo za sebe i naravno za svoje porodice je da revidiramo perspektivu. ,,Šta nam je značajno u životu?”..,,Koliko brinemo o svom fizičkom i psihičkom zdravlju?”…,,Koliko je zapravo lepo provoditi vreme sa prijateljima i porodicom!”…,,Koliko na mene utiče stres koji svakodnevno doživljavam na poslu?” Pandemija je globalna kriza, u svakom pogledu, ali kao i drugi istorijski lomovi može da nas protrese i pomogne da razdvojimo suštinski bitno od nebitnog. Da izvučemo iz sebe ono najvrednije, brigu za sebe I druge, ljubav kao osnov bitisanja.